Dejana Savic

Рационална терапија 2012, Vol. IV, No. 1, стр. 47-49 Писмо уреднику/Letter to the editor ЗНАЧАЈ ПРОЦЕНЕ КЛИНИЧКИХ ИСХОДА ИЗ УГЛА ПАЦИЈЕНТА У ДОНОШЕЊУ КЛИНИЧКЕ ОДЛУКЕ Дејана Савић, Михајло Јаковљевић Медицински факултет Универзитета у Крагујевцу ESTIMATE OF CLINICAL OUTCOMES FROM THE PATIENT PERSPECTIVE IS IMPORTANT FOR CLINICAL DECISION MAKING Dejana Savić, Mihajlo Jakovljević Medical Faculty, University of Kragujevac Примљен/Received: 7.12.2011. УВОД Кроз историју болесник, његови најближи и околина имали су малог удела у процесу лечења. Данас, када пацијента третирамо као потрошача, а медицинску праксу као услужну делатност, савремени трендови у медицини упућују на значајније укључивање пацијената у процес лечења и доношења клиничке одлуке. Однос лекара и пацијента у коме је пацијент пасиван објекат више није прихватљив1. Подизањем нивоа права пацијената и информисаности, пацијенти стичу све значајнији увид у сопствене опције, што им пружа могућност да стално повећавају своје захтеве, при чему постоји опасност да се незадовољство пацијента здравственом услугом јави као сметња његовој даљој сарадњи са терапеутом2. Деведесетих година прошлог века развијен је правац процена клиничких исхода из угла пацијента (Patient centered outcоmes)1. У анализама процене клиничких исхода вреднованих из угла пацијента користимо психометријске методе. Психометрија је наука која се бави квантификовањем менталних аткивности, што подразумева изражавање душевних процеса математичким средствима. У новије време доста се развио концепт квалитета живота. Међу многим заступљеним теоријама, данас се широко прихвата модел по Шалоку, који даје следеће димензије квалитета живо- Прихваћен/Accepted: 17.2.2012. та: телесно, емоционално и материјално благостање, припадање заједници, права, међуљудски односи, самоопредељење и лични развој3. На основу димензија квалитета живота креирају се упитници који садрже основне димензије на основу којих се ради процена, односно, домене и подгрупе у оквиру основних димензија, односно, поддомене. Упитници су конструисани као скале са понуђеним одговорима које се вреднују поенима, при чему збир даје скор у оквиру стандардизованих градуисаних опција, на основу којег се доноси закључак који представља део дијагнозе4. Неопходно је детаљно познавати скалу и прецизно разумети шта конкретни одговор подразумева, те комбиновати принципе класичне анамнезе и предности стандардизованих одговора у скали ради добијања што прецизнијих и квалитетнијих одговора. Постоје генерички и специфични упитници. Генерички упитници су прилагођени припадницима већих демографских група и односе се на узраст, пол, општу онеспособљеност и слично. Ови упитници су корисни у општим проценама здравља, при систематским прегледима и слично, а непроцењиви су у дијагностици и раном препознавању неких стања, посебно узимајући у обзир чињенице као што су раст популације, растуће тенденције индивидуализације лечења и услед све компликованијих алгоритама лечења мањак времена у Контакт: Михајло Јаковљевић, Катедра за фармакологију и токсикологију Медицински факултет Универзитета у Крагујевцу, ул. Светозара Марковића 69 e-mail: [email protected] 48 Дејана Савић, Михајло Јаковљевић ординацији које лекар може посветити конкретном пацијенту. Иронија је да управо стандардизовањем ових упитника избегавамо замке алгоритамских генерализација. Примери генеричког упитника су Кратки упитник 36 (Shorth Form 36 или SF 36) и Упитник о позитивној страни болести. Специфични упитници су дизајнирани за конкретну болест или стање и незамењиви су у процени стања пацијента, тока болести, ефекта терапије и дијагностике. Пример специфичног упитника је Скала угодности Каролина (CCS). Код неких обољења, нпр, кардиоваскуларних, прикладније су генеричке, а код других специфичне скале. Примећено је да и минимална значајна промена у скору ових скала ефикасно и прецизно илуструје психосоматске промене и да је у корелацији са осталим евалуационим средствима. Упитници морају задовољити одређене захтеве. Морају се прилагодити индивидуалним карактеристикама и медицинском профилу испитаника. Oсновне карактеристике упитника су: поузданост, валидност и интерпретабилност. Поузданост подразумева задовољење два услова: конзистентност (прецизност) и репродуцубилност (стабилност одговора). Репродуцибилност је нарочито значајна, јер је неопходно да тест-ретест варијације буду минималне. Валидност подразумева да је упитник најпогоднији управо за испитивану димензију. Интерпретабилност подразумева могућност једноставног и поузданог тумачења резултата. Према намени упитници се деле на дискриминативне, предиктивне и евалуационе. Дискриминативни упитници дефинишу конкретног оболелог и разлике између оболелих од исте болести. Предиктивни упитници сврставају пацијенте у одређене категорије у оквиру групе. Евалуациони упитници служе за процену промена и постигнутих резултата код пацијената. Постоје и скрининг упитници, као комбинација више врста упитника. Њихова намена је брзо, једноставно и ефикасно добијање тражених информација и процењивање резултата5. Процена клиничких исхода из угла пацијента дала је одличне резултате као скуп једноставних и лако примењивих метода које праћењем савремених медицинских и културолошких трендова унапређују пружање медицинске неге и улазе у све ширу примену код нас. Упитници које користимо потичу из западноевропских земаља и морају се прилагодити нашим условима, што подразумева квалитетан превод и културолошку и социолошку адаптацију4. На лекарима је да усвоје знања о предностима оваквог начина рада са пацијентима и дају лични допринос унапређењу квалитета здравствене неге и заштите. Табела 1. Инструменти за процену клиничких исхода из угла пацијента код појединих обољења и стања Обољење или стање Коронарна болест Ангина пекторис Пнеумониа Епилепсија Астма Глауком Дијабетес мелитус Трудноћа Педијатрија Мождани удар Карцином дојке Присуство или одсуство симптома Депресија Упитници Кратки упитник – 36 питања (SF-36) Индекс квалитета живота – "Срчанa Верзија III" (QLI-cardiac version III) Упитник о симптомима ванболничке пнеумониjе Квалитет живота оболелих од епилепсије (QOLIE – 31 / 48) Упитник о квалитету живота оболелих од астме Упитник о задовољству оболелих од глаукома очним капима (ЕDSQ) Упитник за дијабетес мелитус Упитник о квалитету здравствене неге будућих мајки Упитник о болу у педијатрији Упитник о шлогу Едмонтонова скала процене симптома болести Скала процене симптома Хамилтон скала ЗАХВАЛНИЦА Аутор се захваљује Министарству просвете и науке Републике Србије, за Грант бр. 175014, као и Медицинском факултету Универзитета у Крагујевцу за Јуниор пројекaт бр. 17/10, од стране којих су клиничка испитивања која су послужила као основа за овај прегледни чланак заједнички финансирана. Значај процене клиничких исхода вреднованих из угла пацијента у доношењу клиничке одлуке ЛИТЕРАТУРА 1. 2. 3. 4. 5. Laine C, Davidoff F. Patient-centered medicine: a professional evolution. JAMA 1996; 275: 152-6. Susman JL. Assessing consumer expectations and patient satisfaction: passing fad, mission impossible, or "just what the doctor ordered" [editorial]? Arch Fam Med 1994; 3: 945-6. Journal of Epidemiology and Community Healthjech.bmj.comIlić I, Milić, Aranđelović M. Procena kvaliteta života-sadašnji pristupi. Acta Medica Medianae 2010; 49: 52-60. Stevanović D. Upitnik za procenu kvaliteta života povezanog sa zdravljem u pedijatriji. I deo: Opšte smernice za selekciju. Vojnosanit Pregl 2008; 65: 469-72. Zdravković M , Krotin M, Deljanin Ilić M, Zdravković D. Merenje kvaliteta zivota bolesnika sa kardiovaskularnim oboljenjima. Med Pregl 2010; 63: 701-4. 49